Preko 70% evropskih osnovnih školskih učenika jednom nedeljno zaspi sa strahom. Strah od mraka i nepoznatog prednjače je česti. UNICEF i OECD pokazuju da su ovi strahovi normalni deo rasta.
Ali, mogu da postanu problem koji omete san, učenje i odnose. Važno je da prepoznamo signale i primenimo proverene korake.
Dečiji strahovi su prirodna emocija. Oni pokazuju kako mentalno zdravlje dece napreduje. Sa rastom, izvor napetosti se menja.
Od straha od mraka i zvukova u sobi do straha od razvoda i nasilja. Kada strah ometa rutinu, potrebna je šira podrška i plan.
U nastavku, fokusiramo se na prepoznavanje signala i posledice. Pravilni koraci koji roditelji i škole mogu primeniti. Cilj je da strahovi kod dece mogu biti smanjen.
Put do smanjenja straha uključuje male navike, otvorene razgovore i vežbe. Detom se gradi otpornost i sigurnost.
Ovaj tekst donosi stručne savete i jednostavne korake. Primere, rutine i podrška daju jasne okvire i put izlaska. Mentalno zdravlje dece postaje zajednička briga.
Ključne pouke
- Dečiji strahovi su normalni, ali zahtevaju pažnju kada remete san, učenje i odnose.
- Strahovi kod dece skolskog uzrasta menjaju se s uzrastom i iskustvima.
- Rana podrška štiti mentalno zdravlje dece i sprečava dugotrajniju anksioznost.
- Kombinacija rutine, razgovora i malih koraka donosi brze pomake.
- Škola i porodica su ključni partneri u pružanju sigurnog okruženja.
- Jasni saveti i rešenja pomažu roditeljima da deluju smireno i dosledno.
Razumevanje strahova kod dece školskog uzrasta
Strahovi kod dece imaju važnu ulogu. Oni štite dete dok uči o svetu. Kada se razumiju i postoji rutina, postaju lakši za upravljanje.
U tim trenucima pomažu i saveti psihologa. Oni pomagaju da se mentalno zdravlje dece ne omete.
Šta su strahovi i zašto se javljaju?
Strah je urođena emocija. On upozorava na rizik. Kod dece, mašta je snažna, pa se granica između stvarnog i zamišljenog lako zamagli.
Zato bezazlene okolnosti često izgledaju preteće. To podstiče dečije strahove koji utiču na mentalno zdravlje.
Korisni strahovi uče oprezu. Na primer, vatra, voda i saobraćaj. Iracionalni strahovi nastaju kada procena opasnosti pređe meru.
Tada su od koristi promene u rutini. Saveti psihologa za strahove kod dece i pažljivo objašnjavanje pomagaju.
Za dodatno razumevanje razvojnih faza, pregledno objašnjenje nudi analizu strahova kod dece školskog uzrasta. Sa primerima simptoma i pristupima podrške.
Različite vrste strahova
- Razvojni: odvajanje, mrak, životinje — prirodni su i prolaze uz postepeno suočavanje.
- Socijalni: nastupi pred drugima, procena vršnjaka — utiču na samopouzdanje i mentalno zdravlje dece.
- Realni: provalnici, saobraćaj, povrede — zahtevaju učenje sigurnosnih veština.
- Medijski podstaknuti: zastrašujući sadržaji pojačavaju dečiji strahovi i noćnu anksioznost.
- Traumom uslovljeni: gubitak, nesreće — traže brzu procenu i savete psihologa za strahove kod dece.
Kako deca rastu, strahovi se menjaju. Mlađi se češće plaše mraka i noćnih mora, stariji razmišljaju o bezbednosti i socijalnim situacijama.
To je važan okvir za razumevanje strahovi kod dece skolskog uzrasta.
Uloga roditelja u razumevanju strahova
Deca uče posmatranjem. Kada odrasli mirno modeluju reakcije, dečiji strahovi se smanjuju. Validacija emocija, jasne rutine i tople, kratke poruke sigurnosti donose stabilnost.
Praktično pomaže:
- Prepoznati okidač i imenovati osećanje bez omalovažavanja.
- Korak-po-korak izlaganje uz pohvalu malih uspeha.
- Dogovorene večernje i školske rutine, uz ograničavanje zastrašujućih sadržaja.
- Po potrebi potražiti savete psihologa za strahove kod dece i zajednički plan podrške.
| Vrsta straha | Tipični uzrast | Prepoznatljiv znak | Šta roditelj prvo da uradi |
|---|---|---|---|
| Razvojni (mrak, odvajanje) | 4–8 godina | Odbijanje spavanja, traženje blizine | Uvesti večernu rutinu i blago postepeno osamostaljivanje |
| Socijalni (nastup, vršnjaci) | 8–14 godina | Izbegavanje odgovaranja, trema | Vežba u malim koracima i ohrabrenje bez pritiska |
| Realni (saobraćaj, povrede) | 7+ godina | Pojačan oprez, pitanja o sigurnosti | Naučiti pravila bezbednosti i razdvojiti činjenice od strahova |
| Medijski podstaknuti | 6–12 godina | Noćne more, napetost posle ekrana | Kontrolisati sadržaje i razgovarati o viđenom |
| Traumom uslovljeni | Bez pravila | Regresija, snažne telesne reakcije | Brza procena i uključivanje stručnjaka po potrebi |
Česti strahovi kod dece školskog uzrasta
Strahovi kod dece se menjaju sa godinama. Najčešći su povezani sa maštom, novim iskustvima i prijateljstvom. Razumijevanje straha pomaže u biranju metoda podrške.
Strah od mraka
Strah od mraka često počinje rano. Noć povećava glas mašte. Senke i igračke mogu izazvati strah.
- Uvedite mirne rutine pred spavanje: lagano čitanje, tiha muzika, kratko istezanje.
- Koristite diskretnu noćnu lampu i proverite šta pravi senke u sobi.
- Ograničite zastrašujuće sadržaje koji nisu za uzrast; danju povećajte fizičku aktivnost.
- Primena postepenog suočavanja: dete najpre leži s upaljenim svetlom, potom polumrak, pa kratki periodi u tami uz osećaj sigurnosti.
Ovakav pristup smanjuje strahove povezane sa snom. Deti manje izbegavaju krevet i manje buđe.
Strah od nepoznatih situacija
Nepoznati ljudi i novi mesta mogu izazvati strah. Deti osjećaju nedostatak iskustva i kontrole.
- Dajte vreme i male korake: kratka poseta novom mestu pre početka aktivnosti.
- Pružite jasne, realne informacije: ko je prisutan, kako izgleda prostor, šta se očekuje.
- Modelujte smiren stav: kratak, topao pozdrav, uspravan stav, ujednačen ton.
Ovaj pristup smanjuje strahove. Deti manje izbegavaju aktivnosti zbog stomačnog grča ili znojenja.
Strah od socijalizacije
Govorenje pred drugima može biti strahovito. Deti brinu o tome kako zvuče dok nastupaju. Zato izbegavaju učešće.
- Igre uloga kod kuće ili u učionici: kratke, predvidljive replike uz podršku odraslih.
- Postepeno izlaganje: prvo pred jednim drugom, zatim pred manjom grupom.
- Učenje socijalnih veština: kontakt očima, kratke jasne poruke, aktivno slušanje.
Starija deca strahuju od provale, nasilja i smrti. Potrebno je dati tačne informacije. Tako će strahovi ostati pod kontrolom.
Kako prepoznati strahove kod dece
Da prepoznamo signale pomaže očuvanje mentalnog zdravlja dece. Kada znamo kako izgleda strah, lakše menjamo rutinu. Takođe, postaju primenjivi saveti za roditelje u svakodnevici.
Simptomi i ponašanja
Simptomi straha kod dece uključuju izbegavanje škole ili druženja. Dece postaju razdražljive i anksiozne. Problemi sa spavanjem i promene apetita su česti.
Mogu se pojaviti mučnina, glavobolja i ubrzan rad srca. Otežano disanje i drhtanje su takođe mogući. Plači, tuga i izolacija utiču na mentalno zdravlje dece.
- Izbegavanje aktivnosti koje su ranije prijale
- Nagli pad koncentracije i brz umor
- Pojačana potreba za roditeljskom blizinom
Kada obratiti pažnju
Obratite pažnju ako strah ometi igru, učenje ili odnose. Ako se strah ne popravi, potrebni su saveti za roditelje i dodatna procena.
Kada strah utiče na san, apetit i obaveze, razgovarajte sa psihologom. To je znak da je mentalno zdravlje dece ugroženo.
Razlike u manifestacijama
Uzrast utiče na manifestacije straha. Mlađe dece često strahuju od mraka i noćnih more. Starije dece brine se za provalnice i saobraćajne nesreće.
Postoje i individualne razlike. Genetska osetljivost i stresni događaji povećavaju rizik. Razumevanje ove razlike pomaže u pravljenju saveta za roditelje prilagođenih detetu.
Uticaj strahova na svakodnevni život
Strahovi kod dece mogu da ometaju rutinu, učenje i druženje sa drugima. Ponavljanje straha može da smanji san, pažnju i motivaciju. To utiče na mentalno zdravlje dece i na porodicu.
Kako strahovi utiču na školsku i društvenu aktivnost?
U školi, dete može da izbegava odgovornosti, da trese pred testovima i da se povlači iz grupe. Loš san može da smanji koncentraciju i pamćenje. Na dvorištu, dete može da propušta igre, radionice i izlete, što može da smanji prijateljstva.
Kada su strahovi jači, pauze između zadataka postaju duže. Zadaci se odlažu. U ovim situacijama, saveti psihologa i jasne školske rutine mogu da pomoći.
Osećaj stida i samopouzdanja
Stid može da raste kada okolina ne shvaća brige ili se podsmeva. To smanjuje samopouzdanje i dete postaje manje otvoreno.
Podrška od vršnjaka i odraslih može da štiti mentalno zdravlje dece. Mali koraci napred i pohvala mogu da poboljšaju samopouzdanje.
Dugoročne posledice neobrađenih strahova
Neobrađeni strahovi mogu da preraste u veće probleme. To opterećuje školu, slobodno vreme i odnose. Porodična klima sa pažnjom može da smanji rizike, dok hladan pristup pojačava napetost.
Kada strahovi ometaju dan, dobro je da potražimo savete psihologa. Postepene tehnike suočavanja mogu da pomoći da se očuva mentalno zdravlje dece.
Tehnike za prevazilaženje strahova
Deci vole miran ritam i jasnu strukturu. Kada planirate kako rešiti strahove, krenite od malih koraka. Rutine pred spavanje, noćna lampa i filtriranje medijskih sadržaja daju bezbednost i redovno umiruju.
Vežbe disanja i opuštanja
Spora, ritmična dijafragmalna disanja smanjuju napetost. Učite dete da broji: udah četiri, izdah šest. Dodajte lagano istezanje i kratku relaksaciju mišića.
Za predspavanje, ugasite svetlost, pustite muziku i čitajte kratku priču. To je dobar način da pomoći detetu sa strahovima.
Postavljanje malih ciljeva
Koristite “merdevine” postepenog izlaganja. Krenite od gledanja slika, pa do realnih situacija. Svaki uspeh obeležite nagradom.
Ovakav plan je u skladu sa savetima psihologa. Validirajte osećanja, merite napredak i podešavajte zadatke. Male pobede podižu osećaj kontrole.
Primena pozitivnog razmišljanja
Razdvojite maštu od stvarne opasnosti. Koristite jednostavna, tačna objašnjenja. Modelujte mirno ponašanje i koristite kratke mantre.
Kada birate kako rešiti strahove, spojite racionalizaciju sa igrom. Kroz kratke scenarije, dete uvežbava rečenice i pokrete koji donose sigurnost.
- Brzi set za smirenje: 3 ciklusa disanja, kratko istezanje, gutljaj vode.
- Kućni oslonci: rutina, noćna lampa, tiši ekran posle 19h, redovna fizička aktivnost.
- Podrška rečima: “Vidim da ti je teško, tu sam uz tebe, idemo korak po korak.”
“Hrabra misao nije glasna; ona je dosledna.”
| Tehnika | Kako se sprovodi | Cilj | Primer primene |
|---|---|---|---|
| Disanje 4–6 | Udah 4 takta, izdah 6 takta, 2–3 minuta | Smanjenje napetosti | Pre ulaska u učionicu ili pred spavanje |
| Progresivna relaksacija | Stegni–opusti mišiće od stopala ka glavi | Kontrola telesnih simptoma | Nakon uznemirujućih vesti |
| Merdevine ciljeva | Postupno izlaganje od najlakšeg do težeg | Povećanje tolerancije na strah | Od slike psa do kratke šetnje pored psa |
| Pozitivne mantre | Kratke, proverljive rečenice | Preusmeravanje fokusa | “Dišem sporije, telo se smiruje.” |
| Validacija i nagrada | Imenovanje osećanja + simbolična nagrada | Motivacija i samopouzdanje | Nalepnica nakon izvršenog koraka |
| Rutine i higijena sna | Ustaljen raspored, noćna lampa, tišina | Stabilan ritam i oporavak | Čitanje 10 minuta pred spavanje |
| Igre uloga | Vežbanje rečenica i ponašanja | Priprema za realne situacije | “Kako pozdraviti novo društvo” |
Kombinovanjem ovih koraka lakše je pomoći detetu sa strahovima. Kontinuitet i toplina su ključni. Ako ste ne sigurni, potražite savete psihologa.
Kako roditelji mogu pomoći
Deci su sreće kada osjećaju sigurnost. Kada dečiji strahovi postanu vidljivi, važno je biti kontinualni i miran. Ovi saveti pomažu da se dnevno grade osnove poverenja i da se pomoći detetu sa strahovima može učiniti bez pritiska.
Otvorena komunikacija
Pravite prostor za dečije da kaže “Plašim se”. Slušajte ga do kraja i ne smanjujajte njegove osećaje. Postavljajte kratka, jasna pitanja i potvrđujte da ste razumeli.
U vreme polaska u školu, razgovarajte češće. Ovi saveti smanjuju tenziju i pomažu da se dečiji strahovi nazovu pravim imenom. Time se gradi poverenje i lakše je znati kako pomoći.
Pružanje podrške i razumevanja
Validirajte emocije: “Vidim da te brine mrak, to je teško.” Tražite zajedno rešenja. Ako strahuje od provalnika, pokažite mu kako se zaštiti.
Održavajte rutinu spavanja, obroka i učenja. Ritam daje dečima osećaj kontrole. Ovi saveti pomažu da budete dosledni i da znate kako pomoći na način koji je nežan.
Dela koja smiruju i osnažuju
Birajte kratke rituale: zajedničko čitanje, tiho disanje, topla priča. Budite prisutni, ali pustite da napravi mali korak. Postepeno izlaganje gradi hrabrost.
Koristite igre uloga, crtanje i kratko pripovijedanje. Budite model smirenosti. Ako briga preplavljuje, potražite stručnu pomoć. Tako vidite kako pomoći detetu sa strahovima.
Uloga škole u prevazilaženju strahova
Škola pruža prvu pomoć kada deca osjete strah. Timovi u školi rade zajedno sa porodicom i zajednicom. Oni čine sve da bi mentalno zdravilo dece bilo na najvišem nivou.
Školski psiholozi i savetnici
Školski psiholozi i pedagozi brzo prepoznaju probleme. Koriste različite metode, poput postepenog izlaganja i dnevnika emocija. Kada je potrebno, uključuju roditelje u proces.
Rad sa razrednim starešinama omogućava prilagodavanje školskom ritmu. Ovo štiti mentalno zdravlje dece i pomaže da se osjećaju sigurni.
Obrazovne strategije i pristupi
Nastavnici kreiraju bezbedno okruženje. Pravila su jasna, greške su deo učenja, a pitanja su uvijek dobrodošla. Različiti zadaci pomažu da se smanji stres.
Normalizacija brige kroz kratke razgovore pomaže da se strahovi ne pojačaju. Tim nudi praktične savjete koji pomažu da se mentalno zdravlje dece očuva.
Aktivnosti koje pomažu u socijalizaciji
Grupni rad i igre razvijaju empatiju. Aktivnosti kao što su vršnjačke patrole pomažu da se osjećaju sigurni. To jača samopouzdanje i osećaj pripadnosti.
Deljenje napretka između škole i porodice daje dosledne poruke. Savjeti psihologa postaju navike, a strahovi kod dece opadaju. Mentalno zdravlje dece ostaje na visokom nivou.
Korišćenje literatura i resursa
Izvori pomažu deci da razumeju svoje brige. Daju roditeljima korake kako da pomognu. Zajedničko čitanje i aktivnosti smiruju.
Preporučena literatura za decu i roditelje
Knjige sa slikama i primerima olakšavaju razgovor. Knjige poput “Feelings” i “The Invisible String” pomažu detetu da izrazi strah. Nađu utehu.
Za roditelje, priručnici Adele Faber i Elaine Mazlish nude korake. Saveti su lako primeniti. Zajedničko čitanje uveče, uz kratka pitanja, pomogne.
Online resursi i aplikacije
Digitalni alati podržavaju spavanje i disanje. Aplikacije Headspace i Calm nude kratke meditacije. Prilagođene su deci.
Proverite sadržaj pre upotrebe. Podesite ograničenja. Kratke audio priče i tajmeri za spavanje osnažuju navike.
Grupa podrške ili terapija
Kada strahovi remete školu i druženje, potrebna je stručna pomoć. Grupni programi u domovima zdravlja i centrima mentalnog zdravlja pružaju podršku.
Terapeuti koriste postepeno izlaganje. Roditelji uče kako da pomognu. Dečki stiču tehnike disanja i upravljanja mislima.
Kada potražiti stručnu pomoć
Kada brige prevaze granice igre i sna, važno je reagovati brzo. Stručna pomoć za dečije strahove štiti mentalno zdravlje. Može olakšati put ka sigurnosti.
Prvi znaci da je potrebna pomoć
Potražite podršku ako strahovi traju nedeljama. Ako dete izbegava školu ili druženje, to je znak. Simptomi kao ubrzano srce i plač takođe ukazuju na potrebu za pomoći.
Kada brige utiču na apetit ili koncentraciju, razgovor je prvi korak. Zakazivanje procene je sledeći. To čuva mentalno zdravlje dece.
Uloga terapeuta i psihologa
Terapeuti i psihologi razmatraju razvoj, porodične okolnosti i okidače. Važno je razlikovati realne od iracionalnih strahova. Kreiraju plan prilagođen detetu.
Empatija i jasan okvir pomažu roditeljima. Saveti psihologa za strahove kod dece uvedu dosledne rituale. Individualni pristup ubrzava napredak.
Kako izgleda proces terapije
Proces počinje psihoedukacijom za dete i roditelje. Razumevanje straha smanjuje tenziju. Zatim slede vežbe disanja i opuštanja.
Kreativne tehnike pomažu detetu da izrazi strahove. Porodična podrška i saradnja sa školom su ključne. Saveti psihologa za strahove kod dece se sprovode u svakodnevici.
U težim slučajevima, terapija je strukturisanija. Napredak se prati kroz kratke ciljeve. Stručna pomoć ostaje oslonac za dete.
Izgradnja otpornosti kod dece
Otpornost se ne rodi, već se stiče kroz svakodnevne aktivnosti. Kada porodica drži rutinu i podržava dete, postaje lakše pomoći. Ovo čuva mentalno zdravlje i daje roditeljima korisne savete.
Veštine suočavanja sa strahovima
Prvi korak je prepoznavanje kada i zašto strah dolazi. Potom, dete učava disanje 4-4-6 i opuštanje mišića. Ove vežbe pomažu detetu da nauči kako da se suoči sa strahovima.
- Postepeno izlaganje: koraci su mali i planirani.
- Samoohrabrivanje: dete govori “Mogu korak po korak”.
- Traženje podrške: dete ima dogovoreni signal.
Redovito beleženje napretka u dnevniku pomaže detetu da vidi svoju snagu. To jača njihovo mentalno zdravlje i daje roditeljima konkretne savete.
Razvijanje emocionalne inteligencije
Emocije treba imenovati i validirati. “Vidim da te strah steže u stomaku.” Razgovor treba da bude uzrastni. Odrasli su model za dete.
- Koristite pitka pitanja: “Šta ti je bilo najteže danas?”
- Vežbajte skalu osećanja od 1 do 5, da bi dete merilo intenzitet.
- Uključite vršnjake kroz timske aktivnosti; to smanjuje stid i gradi hrabrost.
Ovakav pristup pomaže detetu da se suoči sa strahovima. Rođaci dobijaju jasne savete za svaki dan.
Postavljanje realnih očekivanja
Mali ciljevi sprečavaju preplavljenost. Jedan zadatak, jasan rok, kratko slavljenje napretka. Detelji zna da li može da napreduje, što pomaže da smanji strah.
- Stabilne rutine: isto vreme spavanja, učenja i igre.
- Sigurno okruženje: miran kutak za predah i vežbe disanja.
- Kontinuirna prisutnost roditelja: tiha blizina i predvidive poruke podrške.
Ovaj ritam spaja savete za roditelje i brigu o mentalno zdravlje dece. Detelji uči da napreduje u malim, ali sigurnim koracima.
| Cilj | Primenjena strategija | Praktičan primer | Pokazatelj napretka |
|---|---|---|---|
| Smanjiti telesnu napetost | Disanje 4-4-6 i progresivno opuštanje | Tri ciklusa disanja pre kontrole iz matematike | Brže smirivanje pulsa i lakši početak testa |
| Razumeti i imenovati emocije | Skala 1–5 i validacija osećanja | Ocena intenziteta straha pre odlaska na trening | Spuštanje sa 4 na 2 kroz sedmicu |
| Ojačati hrabrost u društvu | Postepeno izlaganje i podrška vršnjaka | Kratko izlaganje na času uz prijatelja kao “buddy” | Duže trajanje izlaganja bez odustajanja |
| Održati motivaciju | Mali ciljevi i slavljenje mikro-pobeda | Nagrada za svaku nedelju bez odlaganja zadataka | Stalniji ritam učenja i manje izgovora |
Priče uspeha: Inspiracija za roditelje
Ove priče pokazuju da se dečiji strahovi mogu menjati. To se dešava kada porodica, škola i stručnjaci rade zajedno. Kratki koraci, jasne informacije i strpljenje pomagaju.
Primeri prevazilaženja strahova
Jedno dete je imalo strah od pasa. Roditelji su počeli s crtanjem i gledanjem slika pasa. Zatim su upoznali štene mirne rase i otišli u park.
Drugo dete je plašilo mrak. Uvedena je rutina: tiho disanje, noćno svetlo i proveravanje senki. Razgovor o pravim brigama pomogao je da dete spava mirnije.
U oba slučaja, dnevnici napretka i validacija emocija pomogli su. Deti su počeli da vide strahove kao put napred.
Kako su drugi roditelji pomogli svojoj deci
Roditelji su shvatili signale i davali tačne informacije. Koristili su rečenice poput: Vidim da te brine zvuk u hodniku; hajde da proverimo zajedno. Time su gradili poverenje.
U praksi, odrasli su pokazivali ponašanje: spor tempo, mek ton glasa. U školi su zamolili učitelje i psihologa za podršku.
Kombinacija kućnih rituala i zajedničkog plana sa školom dala je rezultate. Takvi primeri nude savete za roditelje.
Vrednost deljenja iskustava
Deljenje iskustava ubrzava učenje strategija. Kada roditelji čuju o rešenim problemima, lakše biraju sledeći korak.
Razmena beleški o rutinama i validaciji emocija normalizuje proces. To stvara mrežu koja podstiče razvoj.
Prevencija strahova kod dece
Prevencija strahova počinje kod kuće. Uključena i topla porodica može smanjiti strahove. Kratak razgovor pre spavanja i jasna pravila pomažu detetu.
Doslednost u pravilima pomaže da dete razume realnu brigu. Ovo su saveti psihologa koji su lako primenljivi svakodnevno.
Stvaranje sigurnog okruženja
Sigurno okruženje znači predvidljiv ton u domu. Smirene reakcije i pažljive poruke su ključne. Kontrola medijskih sadržaja i noćna lampa po potrebi smanjuju napetost.
Kada dete uoči stabilnost, strahovi postaju manji. Prevencija postaje deo rutine, ne samo intervencija.
Uloga redovnih rutinskih aktivnosti
Rutine, posebno večernje, smanjuju stres. Jednostavan raspored: lagana večera, tuš, čitanje i gašenje svetla u isto vreme. Dovoljno kretanja i mirno okruženje noću jačaju san.
Ovo su ključni saveti psihologa. Ritam donosi osećaj kontrole i prevenciju.
Podsticanje pozitivnih socijalnih interakcija
Grupne aktivnosti i sportske sekcije grade samopouzdanje. Vršnjačka podrška i uloga nastavnika smanjuju izolaciju. Otvorena komunikacija kod kuće razdvaja realnu opasnost od zamišljenih scena.
Ako strah remeti svakodnevicu, potražite stručnu pomoć. To je odgovorna prevencija za strahove kod dece školskog uzrasta.